Измишљене приче и други небитни догађаји

....povukao je dim cigarete i zavalio se u vec otrcanu fotelju....pogled mu se zaustavi na neobicno velikoj mrlji na plafonu...stajala je tamo jako dugo,bas kao sto je sve oko njega imalo prefiks jako,jako dugo...ali sada ga to nije bilo briga,ranije je bilo trenutaka kada ga je jako pogadjalo to nezaustavljivo proticanje vremena,sad ne,odavno se je pomirio sa tom cinjenicom da je to stvar na koju ne moze imati ni najmanjeg uticaja....

.....dok je gledao kako veliki oblak duvanskog dima lagano lebdi i odlazi tu tik iznad njegove glave u daljini je video svu onu veliku zivotnu bujicu,koja je ostala za njime i znao je da je ona ogromna u odnosu na onu sto mu je preostala...

....ali nije ga bilo briga,ionako je sve vredno,sve sto je nekako bilo vredno pomena u njegovom zivotu nestalo,odleprasalo,kao ovaj dim iznad njegove glave,ostala su samo secanja-uspomene....

....da i ona je odavno napustila ova zemaljsaka prostranstva,mozda ga upravo ovog trenutka gleda negde odozgo i smesi se....ona je svoj mir konacno nasla...

....a seca se svega kao da je bilo juce,tog tudjeg dvorista,tudjih ulaznih vrata na kojima je ona stajala,tudje svadbe,ne njene....i te nebeske plave oci,taj osmeh,koji ce ga proganjati godinama....“cao“....pogledala ga je onako stidljivo u oci....i samo se nasmesila...bila je tada samo dete....za njega je ostala takva godinama....

....i redjali su se dogadjaji kao na filmskoj traci,prosto je neverovatno kako vreme neumitno curi,bas kad nam je najpotrebnije....ne ona nikada nije bila u glavnoj ulozi u njegovom filmu,ali daleko od toga da je bila puki epizodista...uvek je lebdela tik iznad njegove glave,da bas kao i sada....verovatno ni sam nikada nece biti svestan,koliko je to bilo bitno za njegov zivot....dobro ili lose,djavo ce ga znati.....

....ona mrlja ga je idalje posmatrala sa plafona,ne sve to nikako nije imalo smisla,bar ga on nije nalazio,a pokusavao je godinama,iznova i iznova....uvek je na kraju ostajala samo ta izbledela mrlja na plafonu....

....ali to ionako vise nije bitno,znao je da ce i on uskoro tim putem....kod nje...gore ce konacno imati vremena za sve sto su propustili na ovom svetu....

....a mislio je da je kraj,da se univerzum urusava,kada je ona nasilno,pre vremena,bez ikakvog njemu poznatog razloga otisla,nestala.....kasnije je shvatio da je ustvari i nikada i nije imao,pa samim tim nije imao i sta da izgubi....ipak neka nada je tinjala u njemu svih godina,da moze,da postoji neki nacin....zacudo ma kako besmisleno zvucalo,ta nada idalje postoji u njemu....da zna da to nema nikakvog smisla,ipak nije mogao,nije hteo da je se otarasi...to je sve sto mu je ostalo od nje,to i secanje....

...jos uvek je bio tu duboko zavaljen u fotelju,povuce i poslednji dim vec dogorele cigarete...dosta je za ovaj dan,ovaj sat,ovih pet minuta,a onda sve iznova....

...a ona mrlja sa plafona ga je i dalje posmatrala...