Neke se stvari nikada ne menjaju
....i tako desi nam se neka krupna ili malo bitna stvar u zivotu,koja nije odvec puka svakodnevica,vec nesto sto izlazi iz klasicnog sablona,sto je nekako vredno paznje,vredno da ga zapamtimo na neki poseban nacin...
Naravno u zavisnosti od zanra gore pomenutog dogadjaja,tj. da li on ide u korpu losih ili dobrih stvari,pokusavamo u svemu tome naci neku pouku,neki smisao,nesto sto ce nam koristiti za u buduce,ili da pak pred samim sobom opravdamo neko "utroseno" vreme...A sta biva kada se posle nekog vremena nadjemo u skoro identicnoj situaciji,i odigramo ulogu na isti nacin,kao i predhodni put,naravno i kraj ispadne manje-vise kao predhodni put....i da li sve to onda ima nekog smisla,ako iznova i iznova ponavljamo iste "greske",iste sablone,ako nikada ne naucimo,kako da pobegnemo iz tog zacaranog kruga...
Da li smo samim rodjenjem dobili vec gotovu zivotnu pricu,koju moramo na silu odigrati,a da je sav nas trud na menjeju iste samo mala kozmeticka promena,da sustinu zivotne price ne mozemo menjati....
I ako je vec sve tako unapred napisano, da li unapred dici ruke od svega,jer cemu uzaludan trud,kad se sve vec unapred zna....ono zavaliti se u neku naslonjacu,dici sve cetiri u vis,a sudbina ce vec naci nacin da nam isporuci svoje instrukcije....ili pak biti maksimalno tvdoglav i pokusati na silu menjeti svoju zivotnu pricu,nesto u fazonu da smo mi sami gospodari svoje sudbine,kao da ta sudbina nece slucajno da posalje neki zalutali autobus,da nam ekspresno pokvari tu trku na nas nacin....
I postoje previse slucajnosti na ovom svetu da bi se one mogle nazvati samo slucajnosti,ipak sa druge strane malo je neverovatno da ama bas sve u univerzumu radi po vec nekom napisanom pravilu,to cak ni religija,bilo koja, ne moze da objasni tako jednostavno,i sta onda ostaje neki treci nacin,to stalno motanje u krug,iznova i iznova,i svaki put nam se cini,e ovaj put je sasvim drugacije......da li je ???
Jedini nacin da saznas je da se "zavalis u neku naslonjacu, dignes sve cetiri u vis, i cekas da sudbina nadje nacin da ti isporuci instrukcije" :)
I mene zanima, mozda cu i ja tako da uradim :)
Аутор spinner — 07 ÐÑ 2011, 08:41
Bilo bi to tako,da nam nije data neverovatna sposobnost misli i slobode volje.
Cesto sam se pitao cemu sluzi umetnost u zivotu covecanstva?
Jedna potpuno nepotrebna sposobnost,nepotrebna sa stanovista opstanka.
A eto...umemo da volimo i stvaramo.
Zivot nije skup unapred odredjenih mogucnosti.
Zivot je skup datih okolnosti,na koje svakoga trenutka naseg zivota mozemo reagovati onako kako zelimo.
I kada jednom to saznamo i osetimo,dozivimo neverovatan osecaj slobode i velincanstvenosti.
To sam prvi put osetio kada sam dao otkaz na lepom i dobro placenom poslu.
Sloboda.
Jer ja zelim drugaciji put.
Sve medje koje mislimo da imamo,samo su granice koje su nam drugi postavili.
ZIvot nam je dat.
Sudbina nam je put.
Ali mi biramo krajnju destinaciju.
Pozdrav!
Аутор stepskivuk — 07 ÐÑ 2011, 09:54