Измишљене приче и други небитни догађаји

...od sutra prestajem da pusim....od nove godine vise nepijem....sledeceg meseca pocinjem da drzim dijetu....sledeceg proleca cu zavrsiti fakultet...obecanja,obecanja,obecanja,samo sebi ili blizoj ili daljoj okolini,nije bitno ionako ih u najvecem broju slucajeva nikada neispunimo...jeste uvek sve to pocnemo sa ogromnim entuzijazmom,ushicenjem,cini nam se da u mahu mozemo ispuniti pa bar deset tako zadanih ciljeva,a onda ushicenje nestane i sve vise se pitamo sta nam je sve to i trebalo,pa ranije i nije bilo tako lose....i ko je tu pametniji,a ko gluplji,pokusati pa vrlo brzo odustati,ili uopste nepokusati....na kraju rezultat je uvek tako isti...a zasto i imamo tako jako zelju da se kao nesto celog zivota menjamo,zasto nemozemo biti srecni potpuno kakvi takvi smo....zbog cega uvek trazimo nesto drugacije od ovog trenutnog,da li je svaka promena pozeljna,da li je ustvari i bilo kakva promena moguca,ili je sve to samo pusta nasa zelja....

Ipak sustina je(valjda ona prava),ono kakav si sa deset,takav si sa trideset,pedeset,sto godina,i bilo koja sustinska promena nije moguca,sve su to naka kozmeticka doterivanja...i zbog cega bi se ono trudili da menjamo bilo sta,ako je vec promena unapred onemogucena,ili postavljena u vec unapred zapisane okvire...ono sklopis ruke iza glave,zavalis se u neku lezaljku za na plazu,naravno more,plaza su sastavni deo te price i cekas,cekas....jer neki kazu da se ova planeta okrece,uvek u istom smeru,uvek na isti nacin,pa cemu briga onda donece nam te stvari koje "moramo" odraditi danas,sutra,nekad svakako da....pa pogresili hiljadu puta na isti nacin,uvek iznova i iznova cemo se koprcati na istom nivou....pa sta sad mozda i netreba da predjemo na sledeci nivo,mozda je taj nivo za nas cilj igre....i nema tu neke velike filozofije....zavali se u fotelju i uzivaj,jer ipak se okrece!